Štednja nekad i sad – kako su se menjale naše navike?
Štednja je jedna od osnovnih ponuda svake poslovne banke, kratkoročna i oročena štednja, u dinarima i stranoj valuti.
Privatni i poslovni sektor je tokom perioda menjao navike i obraćao se bankama i povodom deponovanja viška sredstava na štedne račune, ali su ukupni iznosi fluktuirali i bankama, nekada donosili više, a nekada manje sredstava i novih klijenata.
Period ekonomske krize 2008. – najviša kamata na oročenu štednju
Pre nešto više 14 godina banke su podigle kamatu na štednju zbog krize, tako da su od privatnog sektora tražile kapital koji bi im pomogao da nesmetano posluju, sa što manjom vezom sa inostranim kapitalom koji takođe trpi fluktuacije. Oročena štednja je bila jedan od glavnih pokretača i motiva za ulaganje novca sa svojim tadašnjim visokim kamatama.
Od kako se krizni period završio i kamate su postale stabilnije, ali na nižem nivou, poverenje u banku se nije previše smanjivalo i štednja je nastavila da stabilno raste, a naročito oročena štednja u dinarima koja donosi najveće kamatne stope.
Ponovo rastu kamatne stope na štednju
Banke koje žele da imaju zdrav kapital uvek podstiču klijente na štednju i nude odlične kamatne stope na štednju po viđenju i oročenu štednju.
Pored toga, neke od njih dozvoljavaju online otvaranje računa, prebacivanje sredstava sa računa na račun, a najbolje su ponude koje donose fleksibilnu štednju pa da čak i kada je u pitanju oročena štednja. To znači da se sredstva mogu delimično podizati bez gubitka kamatne stope i prekidanja perioda štednje.
Ovo je jedan od važnih faktora za privlačenje novih klijenata, ali ljudi su i bez kamatne stope prepoznali vrednost čuvanja sredstava u banci.
Sve više građana novac čuva u bankama
Prošlo je vreme čuvanja novca u „slamarici“, ljudi žele da njihov novac zarađuje! Ova opcija postoji samo u bankama i jedina je koja daje kamatu na uložena sredstva i to pri tome se najviše vrednosti dobijaju kada se odabere oročena štednja, ali rokovi ne predstavljaju nikakav problem.
Ljudi žele i bezbedniji način za čuvanje sredstava jer u kući može doći do poplave, požara i krađe, a novac nije osiguran kao u banci.
Država osigurava sve depozite do 50.000 € pa je novac na računu bezbedan čak i ako se banka nekim slučajem nađe u finansijskom problemu i ne može da pokrije troškove iz nekog razloga.
Ovo su sve važni preduslovi, ljudima često važniji od visine kamatne stope pa biraju da ušteđevina bude bezbedna i sigurna u banci.
Banke su oduvek bile važan deo finansijske bezbednosti građana i pravnih lica i tu su uvek da pomognu da se obavljaju nesmetani finansijski tokovi.
Iako su one menjale kamate i programe štede, štednja po viđenju i oročena štednja su dva najvažnija oblika koja su uvek postojala i bila interesantna građanima.
Danas je klijentima jednako važno da imaju dobre uslove i jednostavan način štednje kao i koliko je visoka kamatna stopa. Zbog toga se češće biraju banke sa fleksibilnim oblicima štednje, a ako nude i odličnu kamatnu stopu – to je mesto koje treba da bude dom i vašoj štednji.